Indija

17:53

Индија или званично Република Индија (хин. भारत गणराज्य, трансл. Bhārat Gaṇarājya; видети имена на другим званичним језицима Индије) је држава у јужној Азији [2]. Седма је држава на свету по површини своје територије, друга по броју становника. На југу излази на Индијски океан, на западу на Арапско море, а на Бенгалски залив излази на истоку. Укупна дужина њених обала износи 7517 km. Са Пакистаном се граничи на западу, на северу са Кином, Непалом и Бутаном, а на истоку са Бангладешом и Мјанмаром. У близини Индије, као острва у Индијском океану, налазе се Шри Ланка иМалдиви.
Индијски потконтинент, као дом Цивилизације долине Инда и област историјских трговачких путева и пространих царстава, је током великог дела своје дуге историје био познат по свом привредном и културном богатству. Четири значајне религије — хиндуизамбудизамђаинизам и сикизам — су настале у Индији, док су зороастризамјудаизам,хришћанство и ислам стигли у првом миленијуму нове ере и значајно обликовали разнолику културу ове области.Британска источноиндијска компанија је од раног 18. века постепено преузимала власт у Индији, да би средином 19. векаИндија постала колонија Уједињеног Краљевства. Након борбе за независност коју је обележио распрострањениненасилни отпор, Индија је постала независна држава 1947.
Индија је република са парламентарним системом демократије и састоји се од 28 држава и 7 савезних територија.Привреда Индије је по номиналној вредности БДП једанаеста по величини на свету и четврта највећа по паритету куповне моћи. Индија је трећа на свету по бројности активне војске. Економске реформе које се спроводе од 1991. су омогућиле привреди ове земље статус једне од најбрже растућих привреда на свету. Ипак, Индија и даље има проблема са сиромаштвомнеписменошћукорупцијомболестима и неухрањеношћу становништва. Индија поседује нуклеарно оружје и десета је земља на свету по улагањима у одбрану. Поред тога што је религијски плуралистичкавишејезична имултиетничка држава, Индија је дом разноврсног дивљег света у својим бројним заштићеним стаништима

http://sr.wikipedia.org/sr/Индија

Таџ Махал (хинди: ताज महल, фарси: تاج محل), је грађевина у Агри у Индији, изграђена између 1631. и 1654. године. Градило ју је 22.000 људи. Шах Џахан је наредио изградњу овог маузолеја за своју омиљену жену, Арџуманд Бано Бегум, која је познатија као Мумтаз Махал.
Таџ Махал се сматра врхунским остварењем могулске архитектуре, стила који комбинује елементе персијскихиндијских иисламских архитектонских стилова. Године 1983. Таџ Махал постао је УНЕСКО-в споменик Светске баштине описан као „драгуљ исламске уметности у Индији и један од универзално признатих ремек-дела светског наслеђа.“
Иако је бела купола мермерног маузолеја најпознатија архитектонска компонента, Таџ Махал је заправо интегрисани комплекс структура. Градња је почела око 1632. и завршена 1653. године, а укључивала је хиљаде уметника и радника.[1] Иранскиархитекта Устад Ахмад Лахаури сматра се главним пројектантом Таџ Махала.[2][3]
Састоји се од централне октагоналне грађевине, крунисане луковичастом куполом, чија је укупна висина око 75 м и која је скоро у потпуности изграђена од белог мермера; уз њу стоје два симетрична здања од црвеног пешчара - једно на северозападу а друго на југоистоку. На северозападу се налази џамија, а на југоистоку кућа за одмор. Димензије читавог комплекса правоугаоног тлоцрта оивиченог зидом износе 300 x 560 м.
Испред поменута три здања налази се огроман врт, подељен на четири дела симетрично распоређеним каналима. Таџ је краљевски маузолеј за великог владара и његову омиљену жену. Цитати из курана су рапоређени на пажљиво одабрана места. Општи план и духовни карактер овог ремек-дела заснивају се на идејама које су развили суфијски мистици. Овај Сан у мермеру, како га називају историчари уметности, саграђен је на обали реке Џамуне за Арџуманд Бану Беган коју је шах Џахан одликовао почасним именом Мумтаз Махал, драги камен палате. Она је након рођења четрнаестог детета умрла 1631. године, а могул је наредио да се изнад њеног гроба сазида гробница какву свет није видео. Стручњак за конструкцију куполе је вероватно из Истанбулазидари су долазили из Делхија и Кандахара, стручњаци за врх куполе су долазили из Лахора иСамарканда, калиграфи за калиграфију из Шираза и Багдада, резбари цвећа из Бухаре, вртне архитекте из Кашмира. Више од 20.000 радника је радило 17 година на изградњи овог споменика.

http://sr.wikipedia.org/sr/Таџ_Махал

Сари (хинду) је индијска женска народна ношња.
Састоји се од великог огртача од памучног платна или свиле у разним бојама. Пребацује се преко главе и омотава око тела. Сари је често уметнички израђен

Ovaj post sam odradela uz pomoc vikipedije ako vam se svideo dodajte +1



You Might Also Like

0 коментара